Autor: HR tim projekta Budi Coolturan 2019.     -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije
Dragi naši putnici,

Dobro došli na narednu stanicu našeg „Puta do Coolturopolisa”. Ove nedelje smo vam spremili nekoliko zanimljivosti o napitku koji nas najčešće spašava u ispitnim rokovima.

Da li ste znali..?

Pastiri su otkrili kafu u Etiopiji, oko 800. godine pre n. e. Prema legendi, pastiri koji su čuvali koze primetili su efekat koji je kofein imao na njihove koze, koje, kao da bi zaplesale nakon što pojedu bobice kafe. Jedan tamošnji monah je, zatim, pripremio piće sa bobicama kafe i otkrio je da ga ono drži budnim noću, i tako je nastala prva šoljica kafe.

Kroz istoriju, bilo je pet pokušaja da se kafa zabrani. Kafa je prvi put zabranjena u Meki, 1511. godine, jer su vladari verovali da podstiče radikalno razmišljanje. Zatim, italijanski sveštenici su u XVI veku pokušali da zabrane kafu jer su verovali da je satanska tvorevina. Ipak, Papa Kliment VII je toliko voleo kafu da je ukinuo zabranu i krstio kafu 1600. godine.

Ali, otomanski vladar Murat IV je otišao još dalje, kada je stupio na presto 1623. godine, uveo je prve kazne za ispijanje kafe, a koje su uključivale batinanje i bacanje u more.

Godine 1746., švedska vlada je proglasila nezakonitim čak i posedovanje pribora za kafu, uključujući šoljice i posude. Konačno, 1777. godine, Fridrih Veliki od Pruske je izdao manifest kojim je proglasio superiornost piva nad kafom, pošto je smatrao da je potrošnja piva u zemlji trpela posledice zbog kafe.

Kafa je prvobitno bila hrana. Bobice kafe su mešane sa mašću kako bi se dobio obrok bogat energijom. Takođe je konzumirana kao vino kada je pripremana iz pulpe bobica kafe.

Kafa je zapravo voće. Zrna kafe, onakva kakva mi znamo, zapravo su koštice bobica nalik na trešnje, koje rastu u žbunju. Iako je kafa zapravo seme, naziva se zrnom zbog sličnosti sa zrnima pasulja.

 

Evo i nekih zanimljivih činjenica:

  • Kafa duže ostaje topla kada joj dodate mleko. Kafa sa dodatkom mleka se hladi oko 20% sporije od obične crne kafe.
  • Ali, kada dodate mleko, ono slabi dejstvo kofeina. Naše telo apsorbuje kafu mnogo sporije kada joj dodate sadržinu mlečne masti, što smanjuje stimulanse.
  • Tamno pečene kafe imaju manje kofeina od laganije pečenih. Iako je ukus često jači, pečenje zapravo sagoreva određenu količinu kofeina.
  • I sam miris kafe može da vas probudi. Grupa naučnika tvrdi da jednostavno udisanje mirisa kafe može da izmeni aktivnost nekih gena u mozgu, smanjujući efekte manjka sna. A onda kada popijete tu šoljicu kafe, kofein dospeva u vašu krv brzo, u roku od 10 minuta.
  • Osobe koje piju kafu imaju manji rizik od Alchajmerove bolesti. Istraživači su otkrili da stariji pacijenti sa visokim nivoom kofeina u krvi imaju veću šansu da izbegnu Alchajmerovu bolest. Istraživanja su pokazala da kofein utiče pozitivno na dijabetes tip 2 i Parkinsonovu bolest. Takođe se pokazalo da štiti od raka kože kod žena.

Ljudi iz sveta kulture takođe su koristili kafu kao sredstvo za razbuđivanje, tako je, prema legendi, Onore de Balzak  pio 50 šoljica kafe dnevno kako bi mogao ostati budan i nastaviti pisati. Isti broj šoljica kafe dnevno pripisuje se i francuskom filozofu Voltaireu.

Ovaj napitak pomogao je i u svetu sporta. 1932. godine, Brazil nije mogao priuštiti da pošalje svoje sportiste na Olimpijske igre u Los Anđelesu. Ipak, imali su kreativnu ideju. Brod sa sportistima napunili su kafom i prodali je usput.

Sa kafom ne treba preterivati, međutim, potrebno je da popijete preko 100 šoljica da biste uneli smrtonosnu dozu kofeina.

Takođe, od 80-ih godina XX veka počela je da se razvija i nova, takozvana, „latte umetnost“ u kojoj umetnici crtaju različite slike i oblike na površini gotovog kapućina.

Još zanimljivih slika „latte umetnosti“ možete pogledati na OVOM LINKU.

I za kraj, Francuski diplomata Taleran jednom prilikom je izjavio:

„Kafa je dobra kada je crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav.“

Autor: HR tim projekta Budi Coolturan 2019.    -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije

 

Dragi naši putnici,

Dobrodošli u još jedno izdanje našeg serijala „Put do Coolturopolisa”. Ovaj put smo rešili da oživimo sećanje na jedan od najlepših parova jugoslovenskog filma. Njih svi pamtimo po simpatičnoj reklami za Grand Kafu, o njima smo čitali, gledali njihove kultne filmove i uživali unjihovim serijama. U pitanju su Milena Dravić i Dragan Nikolić.

 

„Postoje bračne ljubavi koje su vanvremenske i koje služe za primjer svima, ljubavi koje su dokaz rečenice koju svi izgovaraju pri stupanju u brak, ljubavi za cijeli život. Milena Dravić i Dragan Nikolić su imali takvu ljubav.”

Ova priča je jedna od onih zbog kojih se ponovo poveruje u pravu ljubav, a sve je počelo tako slučajno, skoro sudbinski. Upoznali su se na snimanju filma „Horoskop” davne 1969. godine. Milena Dravić je u to vreme već bila poznata glumica, dok je Dragan Nikolić tek započinjao svoju karijeru. Kada su ga pitali da li mu je bilo neprijatno da priđe, tada već poznatoj glumici, odgovorio je:

 

„Kad sam joj prišao, imao sam utisak da je devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću“

 

Dve godine kasnije, na snimanju filma „Kako su se volele dve budale”, odlučili su da krunišu svoju ljubav brakom. To su uradili na neobičan način. Kada su dobili pauzu za ručak, njih dvoje su odlučili da to vreme iskoriste kako bi se venčali. Otišli su u opštinu Vračar, gde su bez muzike, veselja, venčanice koja se šije mesecima, stupili u brak. Ljubav između njih bila je ogromna, o čemu svedoči i činjenica da je trajala preko 40 godina, dok ih nije rastavila smrt.

 

„Za brak koji traje četiri decenije može da se nađe više razloga da se prekine nego da opstane. Ali, najlakše je nešto preseći i završiti, mnogo je teže boriti se da se brak sačuva. Ponekad i mala svađa može osvežiti dan. Ponekad je potrebno i biti ljubomoran, jer je i to jedan od pokazatelja ljubavi“

 

O svom ljubavnom i privatnom životu nisu mnogo pričali, držali su to za sebe. U par navrata su samo rekli da je za njih bračni drug najveća podrška, ali i najstroži kritičar. Jednom prilikom Dragan je izjavio da se sa ljudima više ne pozdravlja sa „dobar dan“, već im samo kaže: „Da, još uvek smo zajedno.“.

 

Jednu zanimljivost o njima iznela je voditeljka Tanja Peternek i pomenula je to u emisiji „Kao sav normalan svet“. Naime, oni su u vreme velike krize imali svoj već zastareo Golf. Nekako su prikupili novac kako bi kupili novi automobil. Krenuli su u kupovinu, međutim Golf nije hteo da krene. Milena se vratila u kuću kako bi pozvala nekoga i potražila pomoć. Baš u tom momentu se na tv-u prikazivao apel za pomoć dečaku kom je hitno bila potrebna operacija očiju. Videvši to, Dragan je rekao: „Njima treba onoliko para, koliko imamo u kući. Pa i šta će nam novi automobil?”. Otišli su i sav novac donirali za operaciju i tako spasili vid jednom dečaku.

 

Iako bi se mnogi hvalili ovim velikodušnim činom, oni to nisu činili. Mnoga svoja humana dela, prećutali su, što je i odlika velikih ljudi.

 

„A ona, jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan i onda me pitaju zašto je volim.”

 

Svi znamo da je Milena Dravić bila fantastična umetnica i glumica, ali isto tako znamo da nije uspela da dobije Oskara. Međutim evo šta je ona smatrala svojim ličnim Oskarom:

 

„Kad je već bolesni moj Gaga, 2016. godine gledao “Sutjesku”, rekao mi je: „Bože, kako siovo odigrala, kako si lepa.“ Te njegove reči, moj su Oskar“ – Milena Dravić

 

Ovaj par vodio je i kultnu emisiju “Obraz uz obraz”, u režiji Zdravka Šotre, koja se emitovala od 1972. do 1974. godine, gde su gostovali mnogi velikani srpske scene. Na OVOM LINKU možete pogledati jedan insert iz te emisije sa Miodragom Petrovićem Čkaljom. Radi se o jednom kratkom skeču o psovanju.

 

Za kraj smo vam spremili i jednu njihovu simpatičnu scenu.

 

Nadamo se da će vas ova priča motivisati da i na putu kroz život ne trošite suvšne reči o svojim delima, planovima, o svom životu, već da živite u trenutku i svaki dan ispunite lepim uspomenama o kojima će drugi pričati.

Do sledećeg čitanja…

 

Autor: HR tim projekta Budi Coolturan 2019.     -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije

 

Dragi naši putnici,

Došlo je vreme da vam predstavimo drugo izdanje serijala  „Put do Coolturopolisa“. Ovog puta rešili smo da vam ulepšamo ovaj vikend jednom lepom temom kao što je ljubav. Verujem da nikome od vas ta čudnovata reč nije strana, a mi želimo da vam prikažemo kako su se veliki pesnici “borili“ sa istom. Nadamo se da ćete naučiti nešto novo i možda primeniti u svom životu, a pre svega uživati dok čitate.

Vežite see, polećeeemo!

 

„Ljubav se ne može naći tamo gde je nema, niti se može sakriti tamo gde je ima.“ – Ivo Andrić

 

Nadu da prava ljubav postoji, da je beskonačna i da živi i posle smrti zaljubljenih uliva nam životna priča Ive Andrića, čoveka koji je trideset godina voleo i čekao jednu ženu. U njegovom književnom opusu srećemo mnoštvo ženskih likova, seoskih i gradskih devojaka, ali samo jedna od svih njih je Jelena, žena koje nema. U  pripoveci  „Jelena“  Andrić je izneo osećanja za koja niko nije ni slutio da zaista postoje duboko u ovom skrivenom srcu. Svi su mislili da je Jelena samo plod piščeve mašte, ne sluteći da ona zaista i postoji. Andrić iskreno voli jednu ženu koja ne može biti njegova – pa je zato nema. Poznat po svojoj zatvorenosti, dugi niz godina je bio ljubomorni čuvar svoje tajne. Neki su ga smatrali samotnjakom, ne znajući da je bio zaljubljen u Milicu Babić-Jovanović, kostimografkinju Narodnog pozorišta u Beogradu. Ženu svog prijatelja Nenada Jovanovića, ženu koju nema, ali koja se kao plod njegove mašte i to je zapravo Jelena iz pripovetke. Andrić, ne nadajući se ničemu, strpljivo je čekao.

 

„Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!“.

 

Godinu i po dana posle smrti Miličinog supruga, postala je Andrićeva žena, venčali su se i tek tada, kada je postala ona koju ima, priznao je da je pišući priču Jelena, žena koje nema imao na umu svoju sadašnju suprugu. Čak i stari, šezdesetogodišnji Andrić nastavlja sa svojih putovanja da piše ljubavna pisma u kojima se, poput mladića, udvara svojoj supruzi, što svedoči o ljubavi koju breme vremena ne može umanjiti.

 

Srce koje je zaljubljeno, to je mlado srce, bez obzira koliko godina ono broji.

 

Ukoliko želite celu pripovetku da pročitate, to možete učiniti na OVOM LINKU.

 

„Nemoj da ti je svejedno. Od toga se čovek nikada ne oporavi.“ – Sergej Jesenjin

 

Dvadesetih godina prošlog veka dogodila se burna ljubav između Sergeja Aleksandroviča Jesenjina, slavnog ruskog pesnika, i balerine Isidore Dankan, Amerikanke koja se smatra majkom modernog plesa. Njihova ljubav bila je pravi požar – plamen strasti među njima je romansu pretvorio u dramu. Njihova priča ostala je upamćena kao jedna od najvećih, ali i najbolnijih ljubavnih priča svih vremena. Ni to što je ona znala tek po neku reč ruskog jezika, a on tek poneku engleskog, ni to što je osamnaest godina bila starija od Sergeja, pa ni mišljenje javnosti nije sprečilo da se među njima dogodi ljubav koja nije poznavala granice. Ona je na prijemima i književnim večerima plesala, a on čitao svoje stihove. U tom ljubavnom zanosu i njihova kreativnost je rasla. Isidora i njen voljeni Sergej Aleksandrovič odlaze u Ameriku, gde pesnik željan slave, uspeha i ljubavi, nije bio prihvaćen. Isidora je na svaki način pokušavala da predstavi svog „anđela“ javnosti, priređivala književne večeri, organizovala prevođenje i objavljivanje njegovih pesama, ali uzalud.

 

Kako izgleda poezija ovog pesnika možete videti kroz ovu PESMU.

Verujem da svi pamtimo našu prvu ljubav i rado je se sećamo, a evo šta je naš omiljeni pesnik iz detinjstva, Mika Antić, rekao o tome šta je prva ljubav i kako treba da se voli. Njegova poema „Prva ljubav“ govori o tome, a evo šta on kaže o svojoj poemi:

 

„Sasvim sam siguran da nikad neću napisati knjigu o drugoj ljubavi, jer druga ljubav ne postoji. Postoji samo prva ljubav i nijedna više. Kad se čovek zaljubi drugi put, mora onu prvu ljubav da izbriše kao da nikad nije postojala i da ta druga postane njegova prva ljubav.

To nije kao u školi: idem u drugi, treći, sedmi razred. I sedma ljubav mora biti prva ako je prava. Sve ostale se brišu. Ja to naročito govorim zbog devojčica, u ime nas muških. Devojčice nas muškarce slabo poznaju. Mi smo nežni, osećajni i često vrlo tužni kad primetimo da se neka od njih zaljubila u nas dvadeset četvrti put, a večito nas upoređuje sa nekim ko je bio šesnaesti ili osmi.

Zaboravite da brojite. I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava.

I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.“

 

Ukoliko želite na pročitate poemu, možete to učiniti na OVOM LINKU.

Takođe, priču o tome kako se ovaj pesnik svojevremeno udvarao Miri Stupici, našoj poznatoj glumici, možete pročitati u OVOM ISEČKU autobiografskog dela Mire Stupice koje, inače, nosi naziv „Šaka soli“.

 

O ljubavi su, osim pesnika i pisaca govorili i mnogi naučnici, filozofi i psiholozi. Tako je Platon u svom delu „Gozba“ ili („O ljubavi“) pokušao da objasni poreklo ljubavi, a Erich Fromm, nemački psiholog i psihoanalitičar je u svojoj knjizi „Umeće ljubavi“ (za čiji naziv je kao inspiracija poslužila knjiga „Umeće ratovanja“ od Sun Ču-a) pokušao da, sa psihološkog aspekta, objasni kako treba voleti i koji su preduslovi za pronalaženje i ostvarivanje „prave ljubavi“.

Knjigu „Gozba“ možete preuzeti na OVOM LINKU, a knjigu „Umeće ljubavi“ možete pročitati na OVOM LINKU.

 

Branko Miljković, naš pesnik, jednom prilikom je rekao da je bar pola svetske poezije napisano, jer neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav. Evo neki od nama interesantnih pesama, uživajte!

 

Draško Sikimić – Ja, kamen

Matija Bećković – Slamka

Antun Vrapčenjak – Uteha

Goran Tadić – Onaj osećaj

Mika Antić – Pesma za nas dvoje (na OVOM LINKU možete pogledati i izvedbu iste pesme u kabareu “Putuj Evropo” od stane naših glumaca uz muzičku pratnju)

Žak Prever – Adrijen

Žak Prever – Barbara

Branislav Petrović – Kako Ana rešava ukrštene reči (na OVOM LINKU možete pogledati kako stihove ovepesme govori Petar Kralj)

Branislav Petrović – Kada te ostavi ona koju voliš (na OVOM LINKU možete pogledati kako stihove ovepesme govori Petar Kralj)

Vladimir Majakovski – Oblak u pantalonama

 

To bi bilo sve za ovo izdanje, nadamo se da ste uživali, koliko i mi dok smo pripremali ovo!

Coolturan pozdrav do sledećeg čitanja! I da, uživajte u ljubavi!

Autor: HR tim projekta Budi Coolturan 2019. -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije

 

Dragi naši kulturni čitaoci,

Predstavljamo vam prvo izdanje našeg serijala „Put do Coolturopolisa” koji smo vam priredili. Za ovo izdanje, odlučili smo da sa vama podelimo neke zanimljivosti o jednom od naših najvećih glumačkih velikana. Nadamo se da ćete uživati!

Život je kao olovka. Svakim danom je sve kraći. Potrudite se da nešto nacrtate dok ga još ima.

Prikazujemo vam crtež jednog od naših najboljih glumaca:

Pomenuti citat izrekao je Nebojša Glogovac, glumac poreklom iz Trebinja i osvajač mnogih nagrada i priznanja od kojih su neke: Sterijina nagrada, Car Konstantin u Nišu i Zlatna arena u Puli. Sa fantastičnom karijerom koju je ostavio iza sebe, Glogovac je mnogima od nas bio omiljeni domaći glumac kakvom se sličan u skorije vreme sigurno neće pojaviti. Danas ćemo sa vama podeliti par zanimljivosti o ovom velikanu naše pozorišne, filmske i televizijske scene.

Evo šta su Srđan Golubović, reditelj koji je sa Glogovcem radio na filmu “Klopka”, i Vojin Ćetković, glumac, prijatelj i kum Nebojše Glogovca rekli za njega:

Srđan Golubović:

Ipak, najupečatljivije sećanje sa snimanja jeste jedna scena iz filma „Klopka“. Tu mi se desilo jedini put da se scena snimi u jednom kadru, to je kad Glogi priča Nataši da je ubio čoveka. Nije bilo planirano da plače, ali on je počeo da plače i ja sam rekao: „Stop, gotovo!“, i okrenuo sam se i video ekipu koja plače. To su retki trenuci, kad glumac ne uradi nešto što smo se dogovarali, nego nešto što reditelj ne može ni da pretpostavi, da samoj sceni i filmu da dimenziju koju ni sam reditelj nije zamišljao.

Vojin Ćetković:

 Iz ovog pozorišta su otišli mnogi veliki glumci koji su možda odigrali i veći repertoar od Nebojše, ali koliko sam ja u ovom pozorištu, nikad se nije osetila tolika praznina odlaskom jednog čoveka i glumca, kažem to namerno, jer je on pokrivao ogroman jedan segment svojim talentom i ljudskošću i značio je nama kolegama strašno mnogo i ja nisam video snažnijeg čoveka i čoveka sa toliko energije i nisam video čoveka koji toliko sumnja koliko je on sumnjao.

 

Upravo sumnja je bila glavni razlog zbog kojeg Glogovac nije lako prihvatio ulogu Hamleta u režiji Aleksandra Popovskog.

U početku je postojao i strah – da li ja to mogu, šta će to meni, nisam to ja. Jer, sam ja svoje biti il’ ne biti prošao pre ne znam koliko i odlučio se za biti. – govorio je tada Glogovac.

Tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti, imao je averziju prema najčuvenijem tekstu Vilijama Šekspira. Za njega je to, kako kaže, bio kao neki hit film koji se previše reklamira, i koji svi vole, pa baš zbog toga ne poželiš ni da ga pogledaš. Većina njegovih kolega je tokom studija koristila svaku priliku da izgovara monologe i igra scene iz ove drame, ali ne i on.

Ipak, zahvaljujući konceptu reditelja Aleksandra Popovskog, od velikog „ne“ došao je do velikog „da“. Popovski je svog Hamleta zamislio kao zrelog čoveka, osobu koja se ne susreće sa nepravdom prvi put, zbog čega je njegova tragika veća. Ovom idejom Glogovac je našao put kako da Hamlet bude organski deo njega samog. Njegov Hamlet bio je čovek čiji se životni problemi ponavljaju četiri stoleća.

Pre 400 godina, kaže Hamlet: „Vreme je iskočilo iz zgloba.“, a evo dan-danas je aktuelno reći da je vreme iskočilo iz zgloba. Izgleda da ljudi imaju uvek potrebu da se žale na vreme i sistem, jer ih to ugnjetava i tišti, a negde je to i ljudska potreba. – govorio je posle premijere.

27.6.1990, 9.15

Fakultet dramskih umetnosti, uži izbor, čas baleta… U crnoj majici sa moje desne strane momak crnačke „mikrofon“ frizure kaže: „Da li si nekada bio sa balerinom? Kad rade špagu svašta mi pada na pamet.“.

24.6.1996, 23.50

„Bio sam sa balerinom, nisam uspeo da napravim špagu. Ali, znaš li šta sam uradio… i baš sam te se setio kad si me onomad pitao…“

Kažeš: „Pa to je bio veličanstven trenutak, čim si se mene setio.“.

7.1.2018, 12.15

„Nije dobro, kume.“

Kažem: „Kako?“

„Imam rak“…

Ovo su bili samo neki od isečaka dnevnika Vojina Ćetkovića u kojima je Vojin opisao neke zanimljive, duhovite ali ponekad i blago potresne razgovore sa Glogovcem. Na OVOM LINKU možete pročitati još takvih isečaka.

 

Sergej Trifunović, Glogovčev dobar prijatelj sa klase, napisao je oproštajno pismo, nakon što je Glogovac preminuo. Jedan odlomak iz tog pisma možete pročitati u nastavku:

„ …U toj gomilici goluždravaca, tražeći tu srodnu dušu, odmah se povežem sa jednim čičkavim crnomanjastim likom iz Pančeva. Studirao psihologiju dve godine, ćale mu je prota, majka iz Nevesinja, kao i moja poreklom. Brz, duhovit, prešarmantan, sitne pronicljive okice koje nekako postanu nevidljive kad mu se celo lice razvuče u osmeh, pa se i one tako nevidljive smeše. Taj, čini mi se, takođe nema dilemu oko svog prijema u ovu ustanovu snova, i krije svoje čelično samopouzdanje da ne bi smetao tuđim strahovima.

Sedimo dole, u mraku bifea, pušimo, tu i tamo neko prolomi napetu tišinu, napolju je već uveliko mrak lepljivog letnjeg dana, gore na hodniku gde treba da okače konačne rezultate, promiču senke. Trzamo se na svaku. Konačno, izađe mlađahna ženska osoba i objavi sa vrha stepeništa: „Rezultati su na oglasnoj tabli!“. Nastaje stampedo. Za stolom ostajemo samo ja i moj novi prijatelj, stariji neke tri godine od mene. Pogledamo se i kažemo u isto vreme: „Završimo pljugu…“. Smeh. Gore vriska i cika. Što od oduševljenja, što od bola i razočaranja. Završavamo šmekerski lagano tih 5-6 dimova, pogledamo se opet, bacimo kosku i kažemo, opet u isto vreme: „Ajmo!“.

Dolazimo do oglasne table. Devet kandidata. Vidimo njegovo ime na drugom mestu, moje na četvrtom. Mission accomplished. Opet koska i snažan zagrljaj. Lepa i vrlo talentovana I. N., iz Beograda, ne nalazi svoje ime na spisku. Vrlo tiho i hladno, za sebe, kaže: „Ja ću da se ubijem.“. Okreće se i izleće sa Akademije. Nas dvojica se pogledamo i trk za njom. Stigli smo je jedva dole kod ulice.

Iskusni student psihologije i psiholog naturščik praktikuju svoj life coaching. Student psihologije koji je upravo upisao glumu očigledno zna sa ženama. Gledam ga, slušam i mislim se kako je njegov razoružavajući šarm mnogo jači i ubedljiviji nego sve što je mogao naučiti za te dve godine na Filozofskom. Ja statiram u kukuruzu i hvatam pokoju loptu koja se odbija od obruča. Mnogo suza i više desetina minuta kasnije, I. N. nekako pomirena seda u 67-icu i odlazi kući. Čini mi se, čak i nasmejana. Nas dvojica se pogledasmo još zadovoljniji: svašta smo odradili danas. Upisali glumu, možda i spasli neki život. Sretao sam je kasnije, završila je svetsku književnost. Uvek pomislim: „Good job, Glogovac“.

U vremenu koje je dolazilo, on je i dalje bio jedini naš glumac koji je nekom svojom ulogom mogao da mi priušti besanu noć. Kad sam iz „Stupice“ posle „Hadersfilda“ došao kući, šetkao sam se i pušio do 5 ujutru. Opet je lestvica dignuta. Šta je moja sledeća uloga? Hoću li moći da napravim nešto barem približno ovako upečatljivo, duboko i snažno? Kada je otišao Fasbinder, Hana Šigula je zavapila: „Ko će sad od nas tražiti više?!“. On je taj koji me je terao da tražim od sebe preko granica, da kopam dublje i jače, samim svojim postojanjem na sceni. Pada mi na pamet rečenica Medžika Džonsona (bez ikakve namere o bilo kakvom poređenju): „Igrao sam svoju košarku, kako sam najbolje znao i umeo. Ali sam uvek sa puno pažnje gledao šta radi Leri Bird. I koliko god sam mislio da napredujem, bio sam vrlo svestan da tamo negde, u polumraku neke sale u Bostonu, Leri vežba…“.

Možda se Glođ i neće naljutiti na mene što ovo pišem. Dan nakon što je otišao, imao sam predstavu „Voz“ u Zvezdara teatru. Živ nisam bio kako ću uspeti da se uopšte dovučem do pozorišta. Bubnjalo mi je u glavi ono što mi je Tamara Vučković rekla prethodne noći: „Zvao me je osmog januara i rekao mi: „Ja više nikada neću stati na scenu.““. Znao je. Pokušavam da se skupim, boli me svaki deo tela, perem zube i odjednom ga osetim pored sebe. Ne baš pored sebe, negde malo iznad, u kupatilu.

Okrenem se i kažem: „Aj sa mnom na predstavu!“. Pristaje na keca sa onim osmehom koji ozari celo lice i skuplja okice. Da ne prdim previše, ali dobar deo te publike od 270 ljudi to veče, kažu da su nas na sceni videli svu trojicu, Voju, mene i njega. Voja je zamolio za minut ćutanja, a ja, videvši kako se Glogi kao i uvek mršti na P od patetike, i kako se taj osmeh koji skuplja okice razvlači u onu grimasu koju je naš profesor krstio sa „ućebani bizon“, kaže: „Daaaj Vojo, ne kvari…“, pozovem na aplauz.

Nije Glogovac čovek za minut ćutanja, to je čovek za deset minuta aplauza. I toliko je trajao taj aplauz njemu to veče u Zvezdari.

Eto. Zavesa se ne spušta, već diže. Ja ću te zvati na svaku predstavu koju budem igrao. A ti ako budeš slobodan i raspoložen, ako budeš mogao i hteo, ti dođi. Kako se već budeš osećao, bez presije.

…”

Celo pismo možete pročitati na OVOM LINKU.

Svojim najvećim glumačkim uspehom, Glogovac je smatrao ulogu Ivana u predstavi „Hadersfild”, koja se igrala na maloj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na OVOM LINKU možete pogledati njegov najupečatljiviji monolog iz te predstave.

Na žalost, predstavu više ne možemo da pogledamo u pozorištu, ali je, srećom, po istoj predstavi napravljen i istoimeni film koji možete pogledati na OVOM LINKU.

 

To je bilo sve za ovo izdanje našeg “Puta do Coolturopolisa”. Nadamo se da vam se dopalo.

Do sledećeg viđenja…

Autor: Branislav Cvenić     -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije

 

Da li imate osećaj da ništa ne stižete da završite? Da li mislite da imate previše obaveza? Da li se osećate kao da uvek kasnite? E pa ja isto.

Veoma teško sam uspeo da uskladim fakultet, druženje, posao, obaveze u organizaciji. Nagomilao sam sebe obavezama i sve to je dovelo do toga da nikad ništa ne stižem, iako smatram za sebe da se veoma dobro organizujem. Iz tih razloga, odlučio sam da promenim neke od svojih navika, i nećete verovati, za veoma kratko vreme su se desile neke dobre stvari. Nisam postao direktor neke firme, ali barem uspem da završim obaveze na vreme, da učim za ispite i provodim kvalitetno vreme sa svojim prijateljima.

 

 

Odlučio sam da neke stvari koje su meni pomogle podelim sa vama i razloge zašto bi trebali da usvojite neke od ovih navika. Uvek možete da probate, pa ako vam ne odgovara, batalite, ništa ne možete da izgubite. Moj je savet da probate i pokušate neko vreme, ali hej, sve je na vama.

1.         Počnite dan noć pre

Pola sata pre nego što odete u krevet, isplanirajte svoj sutrašnji dan. Odlučite šta ćete ujutru obući, doručkovati, sastavite „to-do“ listu šta treba da odradite taj dan (bitno je da te „to-do“ liste nemaju više od 2-3 teške stvari za uraditi, kako se ne bi demotivisali). Ujutru ćete se probuditi bez trošenja vremena na razmišljenje oko ovih stvari, već ćete samo krenuti da ih radite. Nakon što isplanirate vaš dan, zamislite kako se on odvija upravo onako kako želite. Vizualizirajte uspešan dan, a to će vašoj podsvesti dati čitavu noć da radi na pronalaženju načina da se sve desi upravo onako kako ste zamislili. Neki psiholozi tvrde da jedan sat vizualizacije vredi sedam sati fizičkog napora. Sad, vi ne morate da to radite čitav sat, dovoljno je 10ak minuta pred spavanje.

2.         Spavajte zdravo

Spavati 7 do 9 sati svakog dana, krucijalno je za vašu mentalnu svest i produktivnost (5 ciklusa po sat i po, tj. 7 i po sati je idealno, po nekim naučnicima). Prema izveštaju sa Harvarda iz 2007. godine, uskraćivanje sna smanjuje efikasnost i čini vas sklonijim greškama. „Dobar san“, tj. naspavanost, podiže raspoloženje, pojačava kreativnost, smanjuje stres i poboljšava pamćenje. Takođe, izoštrava vaš fokus i povećava vašu sposobnost da donosite odluke. U jednom podcastu sam čuo da je vršeno neko istraživanje, gde je dokazano da je zdrav san bitniji od dijete kada želite da smanjite vašu kilažu (ko želi više o tome da posluša, može na ovom linku).

Pored toga, uspostavljanje zdrave jutarnje rutine takođe je važan korak da se spremite za produktivan dan.

3.         Budite se rano

Duboko verujem u to da možete uraditi duplo više stvari od 6 ujutru do podneva, nego od podneva do 6 uveče. A i ako ne uradite ujutru sve što ste zamislili, imate ostatak dana to da učinite. Sad, ne morate baš da se budite u 6 ujutru (razumem studentski život), ali ustajte ranije od vaših kolega. Odradite stvari dok svi drugi spavaju i budite u prednosti u odnosu na njih. Izučavajte jutarnje rutine uspešnih ljudi (toga na internetu ima koliko hoćete) i napravite svoju kako vama odgovara. I najbitnije: PRIDRŽAVAJTE JE SE! Ako uspete da iskontrolišete svoje jutro, uspećete da kontrolišete i ceo dan, veoma prosto.

Budite prvi koji će osetiti svežinu jutra svaki dan i verujte mi, zaljubićete se u nju.

4.         „Pojedite žabu“ na početku dana

Brajan Trejsi u knjizi „Pojedi tu žabu! 21 odličan način da prestanete s odugovlačenjem i uradite više za manje vremena“ otkriva kako da savladate odugovlačenje, ali i da odredite prioritete u svojim ciljevima. On savetuje svima koji postavljaju ciljeve da odrede po 5 stvari koje moraju postići svakog dana, a onda odaberu jednu koju apsolutno moraju da obave prvo. To postaje najveća i najružnija žaba. Predlaže da prvo ispunite taj zadatak – u suštini, prvo pojedete najveću žabu – i ostatak dana će vam biti mnogo lakši. Nažalost, većina nas tu najružniju žabu ostavi za kraj dana, misleći kako će postati „lepša“ ili će otići, ali nikad ne postane. Međutim, kad najtežu stvar odradimo na početku, naše samopouzdanje automatski se povećava i sve druge stvari nam postaju još lakše znajući da je najgore prošlo.

Mark Tven je jednom rekao: „Pojedi žabu rano ujutru i ništa gore neće ti se desiti ostatak dana.”.

5.         Bez „multitaskinga“

Multitasking izgleda kao sjajan način da se odjednom učini mnogo. Iako se može činiti da istovremeno radite mnoge stvari, istraživanje je pokazalo da naši mozgovi nisu ni približno tako dobri u obavljanju više zadataka kao što mi volimo da mislimo da jesmo. U stvari, neki istraživači sugeriraju da multitasking može zapravo smanjiti produktivnost za čak 40 posto!To je zato što prebacivanje između više zadataka ograničava vaš fokus, ometa radnu memoriju i povećava stres i mentalni umor. Stoga povećajte svoju produktivnost fokusirajući se na samo jedan zadatak odjednom.

6.         Pravite redovne pauze

Rad na dugim poslovima bez pauze dovodi do stresa i iscrpljenosti. Pauze osvežavaju um, obnavljaju vaše mentalne resurse i pomažu vam da postanete kreativniji. Neka istraživanja takođe ukazuju da redovni odmori povećavaju nivo angažovanosti radnika, što je usko povezano sa produktivnošću. Posle nekog vremena, napravite pauzu, otiđite na kafu, prošetajte, idite na trčanje, a kad se vratite ponovo nastavite rad. Vaš fokus i koncentracija će se osvežiti, dobićete nove ideje i odraditi bolji posao.

7.         Izbacite stvari koje vam odvraćaju pažnju

Prosečni Amerikanac provede gotovo četvrtinu svog radnog dana pregledavajući društvene medije  za stvari koje nemaju veze sa poslom, a verujem da nije drugačije ni kod nas. Iako povremeno pregledavanje Tviter ili Instagram feeda dnevno nije loše, stalno proveravanje vašeg telefona nije velika produktivnost. Postavite ograničenje vremena koje provodite na internetu. Takođe, onemogućite obaveštenja o aplikacijama ili držite telefon u tihom režimu dok radite, tako da vas stalna obaveštenja ne ometaju.

Smatram da su društvene mreže odlična stvar, ali isto tako da je previše vremena provedeno na istim opsesija i zavisnost, isto kao kockanje i alkohol, na primer. Alkohol nije problem, previše alkohola je problem, kockanje je zabavno, previše kockanja je problem, smatram da je isto i sa našim telefonima i svim ostalim pametnim uređajima.

8.         Pravite „Not-to-do“ liste

Praviti to-do liste je sjajno, ali praviti „not-to-do“ je još važnije. Šta je tačno „not-to-do lista“? To nije lista loših navika koje ste odlučni da iskorenite ili negativno ponašanje koje želite da promenite. To je spisak zadataka za koje mislite da biste trebali raditi ili biste možda želeli da ih obavljate ili mislite da bi neko drugi mogao da zatraži. Ali pošto vas ovi zadaci ne pokreću ka nekom od vaših viših ciljeva i nisu vam krucijalni za zadatke koje imate, mnogo je bolje da ih ne radite. Ili ih trebate izbrisati ili biste ih trebali delegirati nekom drugom.

Sastavite listu stvari koje redovno radite, a ne pridonose ispunjenju vaših ciljeva, ne donose vam nikakvu korist. Trebaće vam neko vreme da prestane da ih radite, ali sigurno ćete gubiti dnevno manje vremena i bićete više usresređeni na zadatke koje imate.

9.         Nagradite sebe

Svaki put kada ostvarite neki uspeh, nagradite sebe. U stvarnosti, ako nagrađujete  sebe za svaki uspeh, dete u vama će biti srećno i poslušno kada sledeći put bude moralo lepo da se ponaša. Verovaće da će na kraju dobiti svoju nagradu. Ako vam ne bude verovalo, baš kao i pravo dete, počeće da vas sabotira u vašim ciljevima, što kasnije može da vas košta.

Odredite sebi nagradu za sve što radite i neka vam to bude jedna od motivacija da izvršite zadatke. Ali, nemojte da preterate. Neka nagrada bude srazmerna teškoći zadatka koji obavljate.

10.     Trenirajte

Ako redovno vežbate, znate i sami da ima puno više koristi sem gubitka težine ili zadržavanja forme. Vežbanje i produktivnost idu ruku pod ruku. Biti produktivan i budan tokom dana može vam pomoći da svoj posao brže obavite. Treniranje utiče na vaš mozak. Robin Šarma, kreator formule 20/20/20, zalaže se za to da se dan započinje treningom od 20 minuta. Vežbanjem se luči dopamin (neurotransmiter za motivaciju) i seratonin, što vas ostatak dana čini srećnima. A čak i ako svaki dan radite „male treninge“ na duži vremenski period, konstantno, to će uticati i na vašu fizičku i psihičku snagu.

Za kraj, citat sve govori: „If you don’t take time for exercise, you’ll probably have to make time for illness.” – Robin Šarma

 

Autor: Branislav Cvenić     -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije

Linkedin je sve popularnija poslovna društvena mreža namenjena povezivanju poslodavaca i ljudi koji traže posao. Ova mreža je nastala sa ciljem efikasnog predstavljanja profesionalnih sposobnosti njenih članova, povezivanja i što bržeg spajanja poslodavaca sa lovcima na poslove. Linkedin je, pored ostalog, najveća svetska profesionalna poslovna društvena mreža na kojoj poslovni ljudi razmenjuju iskustva, učestvuju u raspravama, dele zanimljive sadržaje i pronalaze nove poslodavce.

LinkedIn je najbolji način za lični brending, kao proširena verzija vaše biografije ili CV-a. Ono što LinkedIn razlikuje od običnog online CV-a jeste mogućnost umrežavanja sa drugim korisnicima, što samo grana mogućnosti. Pre svega, svaki registrovani korisnik na sistemu može napraviti svoju mrežu tako što će se povezati sa drugim korisnicima sa kojima je na izvestan način sličan. To dalje daje mogućnost za preporuke među članovima koje mogu imati različite osnove, što podrazumeva odnos sa članom koji se preporučuje. Preporučivanje pruža mogućnost izgradnje reputacije i uvida u kvalitet obavljanih poslova, bilo da se radi o poslodavcu ili zaposlenom. Na taj način se prvo sama pretraga, a kasnije i evaluacija rezultata pretrage, obavlja na najjednostavniji način, pri čemu je glavni cilj odabir kvalitetnog kadra, odnosno dobrog posla kod dobrog poslodavca.

Benefiti LinkedIn-a:

Linkedin kao društvena mreža donosi dosta benefita, kako ljudima koji tragaju za poslom, tako i poslodavcima.

Stručnjaci za regrutovanje i ljudske resurse su na Linkedin-u. Ljudi koji zapošljavaju gledaju vaš profil. U stvari, ako niste na Linkedinu, može ih navesti da spekulišu zašto. Ako tražite posao, očekuje se da ćete biti na ovoj društvenoj mreži.

Linkedin ima obimne popise poslova. Ako tražite posao, možete iskoristiti Linkedinov mehanizam za traženje posla. Mnogi vrhunski brendovi koriste Linkedin kao način pronalaženja odgovarajućih kandidata kroz popise poslova, a na njemu postoji mnoštvo oglasa.

Primite (i dajte) odobrenja i izjave. LinkedIn omogućava vašim vršnjacima da podrže vaše veštine i napišu preporuke, a isto možete učiniti i za njih. Ljudi koji tragaju za mrežnim vezama ili kandidatima za posao će uzeti u obzir ove preporuke.

Napravite važne poslovne veze. Možete izabrati s kim ćete se povezati na Linkedin-u.

Pridružite se profesionalnim grupama koje uključuju slične ljude. Linkedin ugošćuje hiljade online grupa koje omogućavaju profesionalcima da se umrežavaju unutar svojih niša.

Obratite se ljudima koji gledaju vaš profil. Linkedin vam kaže ko gleda vaš profil, koji otvara vrata kada je u pitanju upoznavanje novih ljudi i stvaranje važnih veza. Na primer, ako je neko od vas zainteresovan za rad pregledao vaš profil, možete ga kontaktirati i reći: „Primetio/la sam da ste pogledali moj profil. Voleo/la bih da razgovaram.“

Ažuriranje onlajn biografije je lakše nego stalno ažuriranje rezimea. Uz Linkedin, ne morate da brinete o zapošljavanju profesionalnog pisca rezimea ili formatiranju dokumenata. Potrebno je samo da kliknete na dugme Uredi i unesete željene informacije. Formatiranje je urađeno za vas (Ipak, još uvek morate da brinete o pravopisu i gramatici.)

Uspostavite svoju stručnost koristeći Linkedin sadržajnu platformu. Linkedin poziva i korisnike da kreiraju sadržaj. Postavljanje članaka na Linkedin može vam pomoći da uspostavite svoju stručnost.

Čitajte vesti iz vaših veza. Vaše veze šalju vesti, savete i ažuriranja koje možete pregledati da biste bili u toku sa trendovima u industriji i pravovremenim temama.

Istražite druge poslove. Mnogo biznisa je na Linkedin-u. Ako ste zainteresovani za rad sa određenom kompanijom, možete da koristite Linkedin da biste pročitali njen poslovni profil, povežite se sa ljudima koji rade za tu kompaniju i još mnogo toga.

Kako napraviti kvalitetan profil?

U ovom odeljku ćemo vam predstaviti na šta sve treba da obratite pažnju prilikom uređivanja vašeg Linkedin profila kako bi on izgledao profesionalno.

   1. Redovno update-ujte vaš profil.

Mnogi ljudi zaboravljaju da održavaju njihov profil ažurnim. Ne postoji razlog da imate zastarele informacije na Linkedin-u, samo može loše uticati na vas.

   2. Koristite samo profesionalne fotografije.

Profili koji imaju sliku imaju 7 puta veće šanse da budu pogledani u odnosu na profile koji nemaju sliku. Vaša slika ne treba da bude zastarela, kao ni da pripada nijednoj drugoj društvenoj mreži. Takođe, ne postavljajte sliku sa kućnim ljubimcem i nekom drugom osobom.

Linkedin je za profesionalce, budite jedan od njih!

   3. Napišite dobar opis.

Ovo je mesto gde vi zapravo prodajete sebe. Vaš opis treba da sadrži više o tome što ste naveli u naslovima, da dovede do izražaja vaše sposobnosti, kao i dosadašnje karijerno iskustvo. Držite vaš ego pod kontrolom, fokusirajte se na najvažnije detalje u vašoj karijeri, izbegavajte korišćenje žargona i osigurajte da je lak za čitanje.

   4. Koristite ključne reči sa namerom.

Reči su veoma bitne, pogotovo ako želite biti nađeni od strane poslodavca. Korišćenje pravih ključnih reči je razlika između biti nađen i biti nevidljiv. Identifikujte reči po kojima želite biti nađeni i koristite te reči u naslovu, opisu i u samom profilu.

   5. Personalizujte vaš Linkedin URL.

Kada kreirate LinkedIn nalog, dobijete generisan URL koji se sastoji od imena, prezimena i nekih brojeva. Srećom, postoji opcija da to promenite i sredite vaš URL, kao adresu vašeg onlajn biografije.

   6. Pomozite vašem profilu da se istakne dodavajući dokumenta, slike, videe i prezentacije.

   7. Dodavanje novih sekcija na profilu.

Linkedin dopušta da dodate nekoliko sekcija i napravite vaš profil preglednijim. Možete dodati sekcije za volontiranje, nagrade i patente. Sve ove sekcije otvaraju nove mogućnosti i stvaraju nove konekcije.

   8. Obratite pažnju na to koje će vaše veštine biti istaknute.

Ljudi će vas oceniti za sve vrste veština, nekada i za veštine koje vi ne posedujete. Postoje veštine kao što su brzo jedenje, žvakanje žvake i tuširanje, ali to ne znači da ostali Linkedin korisnici moraju da vide ako ste ocenjeni za ove veštine. Linkedin vam dozvoljava da sve manje bitne veštine uklonite.

9. Povežite se sa ljudima koje ne poznajete.

Jedna od najvećih grešaka koje ljudi prave jeste što ne pokušavaju da se povežu sa ljudima koje ne poznaju. Poenta Linkedin-a je da upoznate nove ljude i uspostavite nove konekcije. Proširivanje vaše Linkedin mreže ima dosta benefita. Dovodi vas ispred influensera. Bivate ocenjeni za više veština. Više ljudi vide vaš najbolji sadržaj što je odlično za personalno brendiranje.

   10. Objavljujte kvalitetne postove.

Linkedin posts vam pruža drugačiji način da širite svoj uticaj, dobijete veću vidljivost i nove pratioce. Vaši pratioci dobijaju notifikaciju kada god nešto objavite. Novi ljudi mogu da vas pronađu preko pretraživača. Uvek razmišljajte o ljudima do kojih želite stići, istaknite vaše ekspertize i interese objavljujući kvalitetan sadržaj. Budite sigurni da je vas sadržaj pristojan za 400 miliona biznis profesionalaca koji koriste Linkedin.

  11. Nađite i priključite se grupama na Linkedin-u.

Jedan od načina da se povežte sa ljudima sličnim vama je da uđete u Linkedin grupe koje dele slična interesovanja kao i vi.

-Priključite se diskutovanju.

-Započnite nove interesantne diskusije.

-Ne pokušavajte da prodate proizvod, uslugu ili da promovišete sebe, već prodajte svoju ekspertizu. To će pomoći da izgradite personalni brend.

   12. Koristite pretraživač kako biste došli do ljudi.

LinkedIn pretraživač je put do vaših budućih konekcija. Tražite ljude preko imena, kompanije ili veština. Takođe postoji i advanced search gde možete pretraživati mnogo detaljnije (jezik, industrija, lokacija itd).

   13. Zapamtite gde i kada ste nekoga upoznali

Kada vaša Linkedin mreža preraste na hiljade, veoma je teško zapamtiti svaku osobu. Srećom, Linkedin olakšava ovo. U Relationship sekciji možete da pogledate datum kada ste se povezali sa odredjenom osobom. Takođe, Linkedin vam dozvoljava da napišete tekst o vašoj konekciji, uključujući kako ste je upoznali ili neke podsetnike koji će vas lakše asocirati na tu osobu. Tekst koji napišete će biti vidljiv samo vama.

   14. Izgradite jake biznis veze.

Kada neko prihvati vaš zahtev da se povežete, ne treba odmah nuditi vašu uslugu ili proizvod. Počnite polako lajkovanjem, komentarisanjem ili šerovanjem njihovih objavama. Izgradite vezu i poverenje pre nego što stupite u kontakt sa određenom osobom ili kompanijom.

   15. Budite pozitivni.

Šta god kažete odražava se na vas. Nikada ne objavljujte negativne komentare o nečijoj objavi ili prethodnom poslodavcu. Umesto toga razmislite da li postoji konstruktivan način da ostavite vaš komentar.

   16. Pitajte za preporuke.

Ako niste zadovoljni brojem preporuka koje ste dobili uvek možete da pitate za njih. Linkedin vam ovo olakšava time što postoji Ask to be recommended link, gde možete da specifirate za šta ili od koga želite preporuku. Pitajte određene ljude. Nemojte nasumično pitati sve konekcije da vas preporuče. Budite selektivni.

Još jedan način da dobijete preporuke jeste da vi pišete preporuke za druge ljude sa kojima ste radili. Niste ni svesni šta sve u životu možete dobiti samo ako pitate. 😊

5 zaključaka iz osnova Linkedin-a:

 

  • Komplentan i napredan lični profil
  • Povežite se i razvijte mrežu kontakata
  • Budite članovi relevatnih grupa
  • Pratite kompanije za koje ste zainteresovani
  • Budite aktivni i doprinosite:
    • Share
    • Status update
    • Diskusije

 

Pet LinkediIn činjenica:

 

  1. LinkedIn broji 380 miliona članova u više od 200 zemalja sveta.
  2. LinkedIn u Srbiji ima preko 200,000 članova i godišnji rast je +30%!
  3. Svakog sekunda, najmanje dve nove osobe otvore nalog na LinkedInu.
  4. Više od 4 miliona kompanija ima profil na LinkedIn Company Pages.
  5. Direktori svih kompanija sa liste Fortune 500 za 2015. godinu su članovi Linkedina.

Autor: Branislav Cvenić -Tekst je lično delo autora, a ne stav organizacije

Danas, kada se prijavljujete za svaki posao, CV je jedna od najvažnijih stvari. U moru istih koji regruteri dobijaju, vaš treba da se istakne i dobije njihovu pažnju. Ako napišete dobro, brzo ćete dobiti poziv na intervju, ako ne, bićete odbijani poslom za poslom. Svaki CV je drugačiji i svaki regruter ima druge stvari koje mu se sviđaju i koje ceni. Tako da, može se desiti i da napišete dobar CV, a da se ništa ne desi. Nije baš uvek sve u vašim u rukama, al’ ono što jeste, na vama je da uradite maksimalno dobro.

Šta je CV?

Vaš CV, skračeno od curriculum vitae (lat: kurs života – bukvalni prevod), je lični marketinški dokument koji se koristi da biste prodali vaše znanje i veštine potencijalnim poslodavcima. To bi trebalo da im govori o vama, vašoj profesionalnoj istoriji i vašim veštinama, sposobnostima i dostignućima. Na kraju, treba istaknuti zašto ste najbolja osoba za posao.

CV se zahteva prilikom prijavljivanja za posao. Pored njega, poslodavci takođe mogu zahtevati i propratno ili motivaciono pismo i ispunjen obrazac za prijavu.

Šta treba vaš CV obavezno da sadrži?

Iako je struktura CV-a fleksibilna i ne postoji tačno rešenje kako treba da izgleda. Neke stvari koje se nalaze u njemu se smatraju kao obavezne za sve:

1. Ime i prezime, profesionalno zvanje i kontakt podaci

Prvi deo vašeg CV-a, smešten na vrhu stranice, treba da sadrži vaše ime i prezime, stručni naziv i podatke za kontakt. Ni pod kojim okolnostima svoj CV ne smete nasloviti „biografija“ ili „CV“, jer je to gubitak dragocenog prostora. Tretirajte svoje ime kao naslov.
Kada su u pitanju vaši podaci za kontakt, vaša adresa e-pošte i telefonski brojevi su neophodni. Nekada je bilo uobičajeno da u vašu biografiju navedete punu adresu. Danas jednostavno možete navesti grad u kojem živite.
Ako želite, u ovaj deo možete dodati i vezu do vašeg LinkedIn profila (bilo bi dobro da bude hiperlinkovan) – ali samo ako ga koristite i tamo su uvedene ažurirane informacije!

2. Radno iskustvo

Deo o istoriji zaposlenja vam daje šansu da predstavite svoje prethodne poslove, praksu i radno iskustvo.
Navedite svoje iskustvo obrnutim hronološkim redosledom, jer je vaša nedavna uloga najrelevantnija za poslodavca.
Prilikom popisa svakog radnog mesta navedite naziv svoje pozicije, poslodavca, datume od kad do kad ste radili i ulogu koju ste imali (možete opisati i koja su vam bila zaduženja). To vam pomaže da odaberete zadatke koji su najrelevantniji za posao za koji se prijavljujete, posebno ako je to dugačak spisak. Ako imate dugogodišnje iskustvo, možete umanjiti detalje starih ili nebitnih uloga. Ako imate pozicije pre više od 10 godina, možete ih obrisati.

3. Obrazovanje i kvalifikacije

Poput dela o iskustvu, vaše obrazovanje treba biti navedeno obrnutim hronološkim redosledom. Uključite naziv institucija i datume u kojima ste ih pohađali, zatim zvanja koja ste stekli. Ukoliko vam je prosek bio visok, slobodno možete i njega staviti, ali nije obavezno.
Ako imate diplomu, ispod možete navesti nekoliko najrelevantnijih modula, zadataka ili projekata na kojima ste radili.

Dodatne sekcije:

• Veštine

U delu gde predstavljate svoje veštine, bitno je da budete realni i predstavite samo one veštine koje zaista posedujete. Možete ih samostalno oceniti metrikom da predstavite koja vam je najizraženija i koja se najviše ističe. Važno je da shvatite da ukoliko stavite najveću ocenu, to ne znači da ste najbolji u toj veštini od svih, nego da je ta veština najviše izražena kod vas. Poredite veštine kod sebe, jednu sa drugom, a ne u odnosu na druge ljude.

• Volontiranje, kursevi, sertifikati, vozačka dozvola…

Vaše volontersko iskustvo može biti veoma bitna stavka u CV-u, jer volontiranjem možete naučiti mnoge stvari i pokazuje vašu spremnost za rad, napredovanje i učenje. Takođe, sve kurseve koje ste završili, za koje ste dobili sertifikat dobro je staviti u CV, naročito ako ima veze sa poslom za koji se prijavljujete. Važno je da znate da se u CV treba staviti samo oni kursevi gde imate dobijen sertifikat, jer poslodovac ga može tražiti na uvid. Isto tako, znanje engleskog jezika: ukoliko ste završili kurs – stavite nivo znanja (za koji ste položili test), ukoliko niste pohađali nikakav kurs, a imate odlično znanje – onda ovaj deo prebacite u veštine. Takođe, u ovaj deo možete staviti i vozačku dozvolu ukoliko je posedujete, jer na nekim poslovima to može praviti razliku i predstavlja jedan od uslova.

• Reference, nagrade, pohvale

Sve preporuke koje posedujete i koje ste dobili kroz karijeru, slobodno stavite u CV, ali budite sigurni da ljudi koji su vam ih dodelili će biti spremni da garantuju za vas i da će ih potvrditi ukoliko ih potencijalni poslodavac pozove. Takođe, nagrade koje ste dobili, takmičenja na kojima ste učestvovali, pohvale i slično, mogu biti deo vašeg CV-a i predstaviti vas kao vrednu osobu

• Seminari, interesovanja i hobiji

Ukoliko smatrate da u vašem CV-u postoji prazan prostor, možete ga popuniti sa seminarima, predavanjima koje ste posetili, zatim vašim interesovanjima i hobijima. Budite mudri oko izbora ovih stvari i stavite one za koje smatrate da će se svideti poslodavcu i koje možda imaju veze sa poslom kojim ćete se baviti.

Stvari koje bi trebalo da znate:

-Slika u CV-u treba da bude profesionalna (ne iz nekog izlaska ili selfi). U nekim zemljama se ne preporučuje da se stavljaju slike ili godine, ali Srbija nije jedna od njih;

-CV ne bi trebalo da prelazi jednu stranu, treba da bude uredan i pregledan. Ukoliko baš imate veliko iskustvo, preko 2 strane bi stvarno bilo previše;

-CV obavezno snimiti kao PDF verziju, pogodnu za štampanje na A4 formatu;

-Kada sastavljate svoj CV za posao, obratite pažnju na formatiranje. Istraživanja pokazuju da poslodavci provedu 20 do 30 sekundi u čitanju radnih biografija. Dakle, dobro formatiranje učiniće da ona bude pregledna i da poslodavac u njoj lako nađe ono što traži;

-Izbegavajte upotrebu opštih fraza, kao što su „timski igrač”, „vredan radnik” i slično. Dobar CV treba da predstavi vaše sposobnosti na konkretan način, a to nećete postići opštim frazama;

-Nemojte navoditi netačne podatke. Budite iskreni. Podaci o vama treba da vas izdvoje iz gomile drugih kandidata i da vas predstave u što boljem svetlu, ali i da, pre svega, budu istiniti;

-Poželjno je za svako prijavljivanje za posao slati CV napravljen za tu priliku.

Tips and Tricks:

-Postoje mnogi sajtovi na internetu gde možete pronaći moderan template za vaš CV, gde vam ostaje da samo ubacite vaše podatke (npr: canva.com);

-Kada pišete CV na srpskom jeziku, odmah napravite i verziju na engleskom, jer nikad ne znate kada će vam zatrebati;

-Neka bude što jednostavniji i uredniji;

-Podelite CV po sekcijama, kako bi se poslodavac lakše i brže snašao i došao do informacija koje su mu potrebne;

-Pre nego što pošaljete CV, pošaljite ga svojim prijateljima da kažu njihovo mišljenje, provere slovne greške i slično.