Autor: Kristina Vukojičić

 

Iako je selekcija za ulazak u organizaciju odlično prošla, prijave za projekte baš i nisu. PR CR School nije bio moj prvi projekat, ali je svakako bio moja prva želja. Кao što znate, za mnoge članove postoji period stagnacije gde se iščekuje završetak svih projekata u martu, kako bi otpočeo rad na novim. Nimalo slučajno, stigao je poziv za delegate i tu kreće moje putovanje kroz Evropu i ESTIEM mrežu.

U pitanju je bila Nemačka, Кarlsrue, a događaj – Council Meeting. Od totalne izolovanosti od organizacije, do najvećeg događaja u ESTIEM-u, u prvom susretu sa aktivnostima organizacije, postala sam centralac i zaljubljenik u putovanja. Verujem da sam imala najneponovljivije iskustvo spavanja u sportskim salama na dušecima koji se tokom noći izduvaju i spavanje se pretvora u ležanje na parketu. Ništa od neuslova koje smo imali nije uticalo na to da kažem „nikad više“. Štaviše, opet bih sve ponovila. Saputnik tokom ovog putovanja se svojski potrudio da sa sobom ponesemo i deo Balkana i našeg mentaliteta, tako da ničega nije manjkalo. Sva rana buđenja, kasne žurke, neprospavane noći, neuspešni kolokvijumi nasuprot svake sekunde druženja sa novim ljudima koji dele istu energiju, bili su dovoljni da shvatim da putovanja ovde ne smeju da stanu. Doduše, od grada nisam videla gotovo ništa, turistički doživljaj nije postojao, ali sam onda shvatila značenje one čuvene izreke „Nije bitno gde si, bitno je sa kim si“. Nemačko radno vreme ne odgovara našim navikama, a vikendi su dozvolili da sivilo gradova bude jačeg intenziteta, kako ni ljudi na ulicama nije bilo. Tokom tog događaja, Кarlsrue nije bio moj jedini susret sa nekim od nemačkih gradova. Tom prilikom sam posetila i Dortmund. Opet beton velikog evropskog grada, opet vikend, opet prazne ulice i pune železničke stanice navijača. Ubrzo shvatih, bila je utakmica. I ono što je ostavilo najjači utisak, bila je moja prva konzumacija piva. Na ulici. Uz Dubiozu Кolektiv. Na razglasu kamiona punog piva. Atmosfera sa centrale se širila na svakog ESTIEM-ovca, a i na sve prolaznike, jer se energija pokazivala u svakoj prilici, na ulici, u menzi, na sajmu, u tramvaju…svuda.

ESTIEM Council Meeting

Sledeći događaj koji sam iskusila sa organizacijom  bio je  Exchange sa Istanbulom. Nikakva očekivanja, minimalna razmišljanja i mnogobrojni ESTIEM-ovci iz Beograda. I to je bilo moje najbolje putovanje. Istanbul je grad kome bih se iznova vraćala. Od najvećeg grada Evrope sam očekivala ista iskustva kao i od drugih gradova – veliko sivilo sa po kojim parkićem i puno užurbanih ljudi. Međutim, atmosferu, dobrodošlicu i pripadnost kakvu sam tamo osetila, ostavili su me bez teksta. Našu tradiciju, duh i energiju sam osetila na ulicama Istanbula i u prolaznicima i domaćinima velelepnog grada . Velika srdačnost i dobrodošlica koju su nam priredili domaćini, ulila mi je toplinu, osećaj doma i zajednice. Harmonija koja vlada kod stanovnika tokom uživanja u poslasticama i svakosatnom ispijanju čaja su me konstantno podsećali da sam srećnica što sam u tom trenutku baš tu. Bili smo smešteni kod domaćina u stanovima, uz sav ugođaj dobre ishrane, odličnih mesta za posetiti, organizaciju ESTIEM-ovaca i njihovu zainteresovanost da nam pokažu svoje gostoprimstvo. Uživala sam u društvu, hrani i energiji grada kao nikada do tada. Iskustvo koje tada doživeh, ostalo je urezano u memoriji najlepših putovanja, sa bojaznosti da bi ponovno putovanje moglo da ugrozi trenutno sećanje jer lepše nisam sigurna da je moguće, iako i dalje imam velika očekivanja od Istanbula i ponovnog susreta sa njegovim duhom.

ESTIEM LG Beograd

Poslednje putovanje je bilo u Aveiru, Portugalija. Divan događaj, ljudi, zemlja, srdačnost domaćina i znamenitosti ove države. Uživah u svakom danu, žaleći što se približavamo kraju putovanja. Vreme nas nije poslužilo, iako smo bili na par kilometara od plaže. Možda je to bila i jedina zamerka ovog putovanja. Hrane je bilo u izobilju. Iako je to predstavljeno kao falinka naših putovanja, ovo nije bio slučaj sa Aveirom. Znanje koje smo tamo stekle, kao devojke sa FON-a, nije predstavljalo veliki napredak u dosadašnjem saznanjima, ali je imalo veliku vrednost s obzirom na događaj i okolnosti. Njihove pesme, morska hrana i bogato kulturno nasleđe se ne mogu zaboraviti, a fotografije su tu da me iznova podsete na sve to.

Nijedno putovanje nije „bacanje“ novca i svako predstavlja ulaganje u sebe. Ono što često volim da kažem je „Putujte dovoljno daleko kako biste pronašli sebe!“ Jedno od najvećih prednosti naše organizacije jesu dostupna putovanja i mogućnost upoznavanje čitave Evrope i ona ne sme ostati neiskorišćena, uvek je prilika, uvek je povod, uvek je vreme! Putujte, uživajte, gradite mrežu ljudi i širite je!